Ф.С. Киреев
ДИГОРОН ФЕНОМЕН ТЕРКАГ ХЪАЗАХЪИ ÆФСАДИ ИСТОРИЙ
Уӕрӕсей историй агъаззаг бунат ахӕстонцӕ хъазахъӕгтӕ. Уони цардиуаг ка на зона, е дзӕбӕх нӕ балӕдӕрдзӕнæй æнæгъæнæ Уӕрӕсей историон фӕндаг. XIX ӕноси кӕронмӕ хӕстӕг нæ бӕсти адтӕй 11 хъазахъаг ӕфсади: Амураг, Астрахайнаг, Донаг, Фӕсбайкайлаг, Кубайнаг, Оренбургаг, Сибийраг, Семиречейнаг, Теркаг, Уссуриаг, Урайлаг. 1917-аг анзи феврали революций Рӕстӕгмӕ хецауадӕ ку фӕууӕлахез ӕй, уӕд ма уонӕбӕл бафтудӕй дууӕ хъазахъаг ӕфсади: Енисейаг ӕма Иркутскаг.
Ке ранимадтан, еци ӕфсӕдтӕ бӕсти ци территоритӕ ахӕстонцӕ, уомӕ гӕсгӕ дӕр бӕрӕг ӕй, Уӕрӕсей ӕхсӕнади хъазахъӕгтӕ ци агъаззаг бунат ахӕстонцӕ, е. Уӕлдай цӕмӕдесагдӕр ӕй, хъазахъи ӕхсӕн берӕ адӕмихӕттитӕ ке адтӕй, е. Уӕрӕсей Империй граждантӕн сæ документти, ци адӕмихаттӕй ӕнцӕ, уой нӕ финстонцӕ, фал ӕ мадтӕлон ӕвзаг.
1897-аг анзи ӕрфинстмӕ гӕсгӕ Теркаг хъазахъи ӕфсади адтӕй 167301 адӕймаги. Уонӕй ӕ мадтӕлон ӕвзаг уруссаг худтонцӕ - 145508 адӕймаги, украинаг - 16329, хъалмухъаг - 2727, белоруссаг - 586, тӕтӕйраг - 252, иннӕ адӕмихӕттитӕ ба еугурӕй адтӕнцӕ 2932, уонӕн ба сӕ дзӕвгарӕ устурдӕр хай адтӕнцӕ дигорӕнттӕ ӕма ирӕнттӕ.
Дигорӕнттӕ ӕма ирӕнттӕ хъазахъи царди ци агъаззаг бунат ахӕстонцӕ, е абони дӕр дзӕбӕх бӕрӕггонд нӕма ӕрцудӕй. Революций размӕ уой туххӕн финста дзӕрӕстейаг дигорон Сосити З. газет «Терские ведомости» ӕма киунугӕ «Теркаг ӕмбурдгонд»-и, статья хундтӕй «Станица Черноярская». Советон доги ба берӕ рӕстӕгути хъазахъи темӕбӕл дзорун нӕ уагътонцӕ. Фӕстагмӕ дигорон-ирон хъазахъӕгти туххӕн мухури фӕззиндтӕй еугай ӕрмӕгутӕ, фал етӕ дӕр уӕлӕнгайгомау ӕнцӕ, дигорон хъазахъӕгтӕ ӕцӕгӕй ци ӕма куд адтӕнцæ, е си нӕ зиннуй. Уомӕ гӕсгӕ федарӕй зӕгъӕн ес: аци темӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсуй, бӕстондӕр ӕма 'й арфдӕр ка райхала, уӕхӕн историктӕмӕ.
Дигорон хъазахъаг станицити истори уӕлдай ӕбӕрӕгдӕрӕй байзадӕй ХХ-аг ӕноси райдайӕнӕй фӕстӕмӕ. Уомӕ гӕсгӕ мах бӕлвурддӕрӕй радзордзинан уони туххӕн 1914-аг анзи уӕнгӕ, уӕдта Фиццаг дуйнеуон тугъди сӕхе куд равдистонцӕ, уой туххӕн. Гъе, еци рӕстӕги уӕлдай фулдӕр афицертӕ ӕма инӕлартӕ фӕззиндтӕй хъазахъаг ӕфсади Дигорӕ ӕма Ирӕй. Рагъуди кӕнтӕ уӕхуӕдтӕ: дууӕ минкъий дигорон станици Дзӕрӕсте ӕма Мӕсуггъæуæй рацудӕй 12 (!) инӕлари, уонӕй ӕртӕ - Занкъисти Къузма, Тургити Бейбулат, Тургити Заурбег инӕлари чинтӕ райстонцӕ 1914 -аг анзи агъоммӕ. Мистулати Елмурза, Агойти Владимир, Агойти Константин, Хӕмилионти Иван, Хабайти Яков, Сабети Александр, Бегити Василий, Тӕтаонти Геуӕрги, Бичерахти Лазӕр инӕлартӕ иссӕнцӕ Фиццӕг дуйнеуон, уӕдта Граждайнаг тугъдтити рӕстӕг.
Хъазахъӕгтӕ ӕма хуӕнхӕгти ӕхсӕн рӕстмӕ рахастдзинӕдтӕ фӕззиндтӕнцӕ XVI-аг ӕноси, станицитӕ Гладковская, Курдюковская ӕма Щедринская ку фӕззиндтӕнцӕ, уӕд. Станицити цӕргутӕ айдагъ лигъд уруссаг зӕнхкосгути фӕрци нӕ фулдӕр кодтонцӕ, хуӕнхаг адӕмӕй дӕр сӕбӕл ӕфтуйун райдӕдта. Хъазахъӕгтӕ ӕма хуӕнхаг ӕхсӕнӕдтӕн сӕ экономикон бастдзинадӕ федардӕргӕнгӕ цудӕй, кӕрӕдземӕ гегӕ нӕ хастонцӕ. Сӕ бастдзинадӕ уӕлдай федардӕр иссӕй ХVІІІ-аг ӕноси, Мӕздӕгӕн бундор ӕвӕрд ку ӕрцудӕй, уӕд.
Фиццаг дигорӕнттӕ ӕма ирӕнттӕ Мӕздӕги фӕззиндтӕнцӕ 1764-аг анзи. Уӕд ами цардӕй 6 дигорон хӕдзари. Уомӕй инсӕй анзи фӕстӕдӕр ба - 1785-аг анзи - Мӕздӕги цӕрӕг дигорӕнттӕ ӕма ирӕнтти нимӕдзӕ исхӕццӕй 223-мӕ (88 хӕдзари).
Еци растӕги хонхӕй раледзӕг адӕми кодтонцӕ ӕфсӕдтон службӕмӕ. 1764-аг анзи хуӕнхаг дигорӕнттӕ, ирӕнттӕ ӕма кӕсгӕнттӕй арӕзт ӕрцудӕй сӕрмагонд хуӕнхаг командӕ.
Уонӕй беретӕ уой фӕсте иссӕнцӕ афицертӕ, лӕвӕрд син цудӕй сӕ хуарз служби фӕрци паддзахадон хуӕрзеугутӕ.
ХІХ-аг ӕноси райдайӕни фиццаг дигорон гъӕу Цъайтӕмӕ хӕстӕг ӕрбунат кодтонцӕ Дигоргомӕй раледзӕг нӕуӕг къуар - «Ерасти» («Дзӕрӕсте», уруссагау - «Черноярское»). Дзӕрӕсте Мӕздӕгӕй ӕй 25 километри идарддӕр, фиццагдӕр си ӕрцардӕнцӕ 1804-аг анзи Хъургъости ӕнсувӕртӕ - Уруссаг ӕфсади капитан Тавсурхъо ӕма саугин Алексей. Уобӕл берӕ растӕг на рацудӕй, уотӕ гъӕу райрӕзтӕй, ӕрбунат си кодтонцӕ 40 хӕдзари. Фӕззиндтӕй си еугай ирӕнттӕ дӕр.
Дзӕрӕстей гъӕуи равзурдбӕл 5 анзи ку рацудӕй, уӕд Дигоргомӕй ралигъдӕй нӕуӕг къуар ӕма ӕрцардӕнцӕ Дзӕрӕстейӕй 3 километри идарддӕр, сӕ гъӕу исхудтонцӕ Мӕсуггӕу («Ново-Осетинское»).
Фиццаг дигорӕнттӕ службӕ кодтонцӕ гъӕуайгӕстӕй. Фал 1824-аг анзи ӕрцудӕй устур цау: Дзӕрӕсте ӕма Мӕсуггъӕу иссӕнцӕ станицитӕ, сӕ цӕргутӕ ба хъазахъӕгтӕ. Уомӕй фӕстӕмӕ дигорӕнттӕ активонӕй архайдтонцӕ Теркаг хъазахъи цард ӕма ӕфсӕдтон гъуддӕгти.
1850-аг анзи дууӕ гъӕуеми адтӕй 207 хӕдзари, 1900-аг анзи ба - 533. Уомӕй уӕлдай ма дигорон станицитӕмӕ хӕстӕг адтай цалдӕр хутори Тускъатӕ, Елбайтӕ, Гокъинатӕ, Аркъаутӕ ӕма Саулатӕн.
1824-аг анзи Кавкази Сӕйраг командӕгӕнӕг инӕлар А. Ермолови фӕндӕмӕ гӕсгӕ арӕзт ӕрцудӕй Хуӕнхаг хъазахъаг полк. 1870-аг анзи еугонд ӕрцудӕй Мӕздӕги полки хӕццæ, ӕма син еумӕйаг ном лӕвӕрд ӕрцудӕй - Хуӕнхаг-Мӕздӕггаг хъазахъаг полк. Ами се службӕ хастонцӕ дигорон хъазахъӕгтӕ.
Нуртӕккӕ зин зӕгъӕн ӕй, Ермолов дигорӕнтти хъазахъӕгтӕ цӕмӕн искодта, е. Фал ӕй балӕдӕрун дӕр ӕнгъезуй: Ермолов уидта, дзӕрӕстейӕгтӕ ӕма мӕсуггъӕуггӕгтӕ служби куд бӕгъатӕр ӕнцӕ, Уӕрӕсемӕ ци цӕстӕнгас дарунцӕ, уой. Рӕстӕг бавдиста Ермолов идардмӕ ке уидта, дигорӕнттӕ ӕма ирӕнттӕ кӕддӕриддӕр Уруси фарс ке уодзӕнӕнцӕ, уой.
Дзӕрӕсте ӕма Мӕсуггъӕумӕ ралигъдӕнцӕ Уӕллагири комӕй цалдӕр муггаги: Уналӕй Цӕллагтӕ, Балатӕ, Тотитӕ. Тотитӕ уой фӕсте сӕ муггаг раййивтонцӕ уруссагӕй - Латышевы. Дигорон муггӕгтӕй дӕр еу цалдӕр райстонцӕ уруссаг муггӕгтӕ Ивановы, Горчашевы ӕма ӕндӕртӕ. Ӕвӕдзи, сӕ райгурӕн бӕсти естӕмӕй тарстӕнцӕ.
Дигорӕнттӕй пусулмон ка адтӕй, уонӕбӕл киристон ӕгъдаумӕ гӕсгӕ дзиуарӕ ӕфтуд ӕрцудӕй, фал еуетӕ ба сӕ пусулмон динбӕл сӕ къох не'систонцӕ (Тургитӕ, Мистулатӕ).
Дигорон дууӕ станицеми ӕдеугурӕй цардӕй 70 муггаги. Кӕд ӕма хъазахъӕгтӕ берӕ хӕттити сӕ цӕрӕн бунӕттӕ ӕййивтонцӕ Цӕгат Кавкази, уӕд Дзӕрӕсте ӕма Мӕсуггъӕуӕн ба сӕ зӕнхӕбӕл сӕ зӕрдӕ некӕд исӕййивта, цардӕнцӕ ӕнгом, ӕмварсӕй.
Тугъдон нифс, ӕвзигъд, лӕгдзинадӕ, цӕрдӕгдзинадӕ, ӕнӕфӕстӕмӕ фӕккӕсгӕй мӕлӕтмӕ цӕттӕ ун - кенӕ уӕлахез, кенӕ ба мӕлгӕ - гъе, еци менеугутӕ адтӕнцӕ сӕ тоги дигорӕнттӕ ӕма ирӕнттӕн, уомӕ гӕсгӕ син устур кадӕ адтӕй иннӕ хъазахъӕгти ӕхсӕн.
1843-аг анзи, фиццаг устур тугъди дзӕрӕстейӕгтӕ куд ӕцӕг ӕфсӕдтонтӕ равдистонцӕ устур лӕгигъӕдӕ ӕма бӕгъатӕрдзинадӕ. 3 мартъий 1843-аг анзи Шамили ӕфсади нихмӕ тохгӕнгӕй дигорон хъазахъаг сӕдӕ ӕфсӕдтони (сотня) сегасдӕр фӕммардӕнцӕ, еу дӕр си ӕхе уацари нӕ равардта.
1903-аг анзи син ниссагътонцӕ циртдзӕвӕн, финст ибӕл ӕрцудӕнцæ бӕгъатӕрти нӕмттӕ: Газети Степан, Агойти Мӕхӕмӕт, Гулдити Гаса, Гокъинати Заурбек, Тускъати Гаппо, Гуцъунати Иналухъ, Тугурти Сабан, Сеойти Масарби, Кокити Дохцихъо, Байтугъанти Хъубади ӕма берӕ ӕндӕртӕ.
Хуӕнхаг ӕма Мӕздӕггаг полкити ӕфсӕдтонтӕй дигорӕнттӕ ӕвдистонцӕ устур бӕгъатӕрдзинадӕ Кавказаг, уӕдта уруссаг-туркаг тугъдтити 1828-1829 ӕнзти, Польши нихмӕ стӕри 1831-аг анзи, 1854-1856 ӕнзти Скӕсӕйнаг стӕрти, уой фӕсте ба уруссаг-япойнаг тугъди, уӕдта Фиццаг дуйнеон тугъди.
1912-аг анзи Дзӕрӕстей цардӕй 298 хъазахъаг хӕдзари, 4 хӕдзари - ӕндӕр рауӕнтӕй ӕрледзгутӕ, Мӕсуггъӕуи - 280 хӕдзари хъазахъӕгтӕ, 4 ӕрледзгутӕ. Ӕдеугур си цардӕй Дзӕрӕстей 2028 адӕймаги, Мӕсуггъӕуи - 2036, сӕ фалдзос хуторти ба - 80 адӕймаги.
1913-аг анзи Терки хъазахъаг ӕфсади ӕдеугурӕй службӕ кодта 338 афицери, уонӕй уруссӕгтӕ - 256, 72 ба - Кавкази адӕмихӕттитӕй: 3 мӕхъӕлони (болкъон Нальгиев ӕма ӕ фурттӕ), еу сомехаг - инӕлар Арютинов, иннетӕ ба сегасдӕр адтӕнцӕ дигорӕнттӕ ӕма ирӕнттӕ.
Кубани хъазахъи ӕфсади, уӕдта ӕндӕр ӕфсӕддон хӕйтти дӕр теркӕгтӕ ке службӕ кодтонцӕ, уой ку нимайӕн, уӕд Фиццаг дуйнеон тугъди райдайӕни теркаг хъазахъӕй рацӕуӕг инӕлартӕ ӕма афицерти нимӕдзӕ хӕццӕ кодта 400-мӕ. Уонӕй ба алли цуппӕрӕймаг дӕр адтӕй кенӕ мӕсуггъӕуггаг, кенӕ дзӕрӕстейаг. Еудзурдӕй, дигорон дууӕ минкъий станицемӕй рацудӕй 100 инӕлари ӕма афицери! Иннӕ 300 инӕлари ӕма афицери ба рацудӕнцӕ, Терки хъазахъ ци 70 станицеми цардӕнцæ, уордигӕй. Ами лӕг цӕбӕл бадес кӕна, е ес: 70 станицемӕй - 300, дууӕ станицемӕй ба - 100! Е ӕй дигорон феномен хъазахъаг ӕфсади историй.
Кавкази хъазахъаг дивизий 1-аг бригади командир адтӕй инӕлар-майор Тургити Заурбек. Дигорон хъазахъӕгтӕ службӕ хастонцӕ Уӕрӕсей сӕйраг ӕфсӕдтон хаййи - Императори Конвои. Ами Теркаг сотнити сӕргъи лӕудтӕнцӕ (1811-аг анзӕй нимайгӕй) Абацити Дмитрий, Тускъати Александр, Тӕтаонти Григорий. Цалдӕр дигорон афицери каст фӕцӕнцӕ Уӕрӕсей ӕфсади Инӕларон штаби Академи. Уӕхӕнттӕ ӕгас Теркаг хъазахъӕгти ӕхсӕн дӕр еугӕйттӕ адтӕй.
1917-аг анземӕ афицери пъагонтӕ хастонцӕ (Фиццаг дуйнеон тугъди 1914-1916 ӕнзти ка фӕммардӕй, уони дӕр нимайгӕй) 50 адӕймагемӕй фулдӕр Мӕсуггъæуæй ӕма 80-ӕй фулдӕр Дзӕрӕстейӕй. Ӕдеугурӕй ба 1824-аг анзӕй 1920-аг анзмӕ дууӕ станици сгъомбӕл кодтонцӕ 300 афицерӕй фулдӕр, уонӕй ба - 30 болкъонтӕ, 12 ба куд загътан, уотӕ - инӕлартӕ.
Дигорон дууӕ станицемӕй уойбӕрцӕ инӕлӕрттӕ ӕма афицертӕ ке рацудӕй, еци гъуддаги бундори лӕууй, ӕвӕдзи, цалдӕр уӕхӕн фактори: хъазахъӕгтӕбӕл сӕ ке банимадтонцӕ, уӕдта син хъазахъӕгти ном фулдӕр бартӕ ке лӕвардта. Ӕфсӕдтон карьерӕ уонӕн фадуат лӕвардта куст ӕнцондæрæй иссерунмӕ, ахуркӕнунмӕ дӕр син фӕндаг урухдӕр адтӕй. Се служби рӕстӕг ку фӕууидӕ, уӕдта син паддзахадӕ фиста пенситӕ. Киристон дин ке райстонцӕ, е дӕр ӕнхус кодта дигорон хъазахъӕгтӕн сӕ цардиуагӕ фӕндондӕр аразунӕн. Фал пусулмонӕй ка байзадӕй, етӕ дӕр ӕппундӕр хъордард не'ййавтонцӕ. Уомӕн ӕвдесӕн фиццагдӕр инӕлари ном ка райста, еци цуппаремӕй ӕртӕ адтӕнцӕ пусулмӕнттӕ.
Дигорӕнттӕ - хъазахъӕгтӕ иннетӕмӕ кӕсун райдӕдтонцӕ сӕрбӕрзондӕй. Фӕстагмӕ етӕ иссӕнцӕ «ӕвзурст» адӕм («каста избранных»)
Терки зилди ци 70 станици адтӕй, уони ӕхсӕн, ка куд раздӕр фӕззиндтӕй, уомӕ гӕсгӕ Дзӕрӕсте ӕма Мӕсуггъӕу ахӕстонцӕ 27-аг ӕма 28-аг бунӕттӕ. Уотемӕй фидӕй фуртмӕ цудӕй ӕфсади служби гъуддаг. Зӕгъӕн, 1914 анзи службӕ кодтонцӕ дигорон хъазахъӕгтӕн сӕ цӕуӕт ӕма сӕ цӕуӕти цӕуӕт. Берӕ муггӕгти ӕгас нӕлгоймӕгтӕ дӕр адтӕнцӕ афицертӕ. Зӕгъӕн, Тускъати муггагӕй Фиццаг дуйнеон тугъди адтӕнцӕ астемӕй.
Тускъати муггаги туххӕн зӕгъун ӕнгъезуй бӕлвурддӕрӕй. Аци муггагӕн Терки ӕгас хъазахъӕгти ӕхсӕн дӕр устур кадӕ адтӕй. Сӕ ном идӕрдтӕбӕл игъустгонд адтӕй Савелий фурт Егор, Николайи фурт Константин, Николайи фурт Николай, Ивани фурт Петр, Ивани фурт Сергей, Ивани фурт Иван, Ивани фурт Тимофей, Алексейи фурт Иван ӕма Данели ӕртӕ фурти - Петр, Василий ӕма Александрӕн. Атӕ сегас дӕр кадгин ӕма бӕгъатӕр куд н'адтӕнцӕ, фал Данели ӕртиккаг фурт Александр уӕлдай популярондӕр адтӕй гъӕуккӕгти, уӕдта ӕфсӕдтонти ӕхсӕн.
Тускъати Данели фурт Александр райгурдӕй Мӕсуггъæуи 1873-аг анзи 20 ноябри. Ӕ хестӕр ӕнсувӕрти хузӕн е дӕр равзурста царди нивӕн ӕфсӕддони фӕндаг. 1895-аг анзи каст фӕцӕй Стъараполи хъазахъаг юнкерон училище ӕма ӕрвист ӕрцудӕй 1-аг Хуӕнхаг-Мӕздӕггаг хъазахъаг полкмӕ дӕлхорунжийи чини. Полки служби рӕстӕг ӕхе равдиста курдиатгун, зундгин ӕма бӕгъатӕрӕй. Куд тӕккӕ хуӕздӕр афицер, уотӕ ‘й райстонцӕ Императорон Конвойи службӕмӕ. 1902-аг анзи 26-аг январи Данели фурт Александри службӕмӕ райстонца Æ Императорон Бӕрзонддзинади Сӕрмагонд Конвойи лейб-гвардий 3-аг Теркаг сотнимӕ.
Александр ӕ цардӕййевӕн устур цаутӕй ӕхебӕл некӕд фенвӕрстӕй, ӕ сӕйраг гъуддагбӕл нимадта кадӕ ӕма радӕй службӕ кӕнгун, Паддзахи ӕууӕнкӕ неци хузи ӕма некӕд фӕссайдтайдӕ, фӕлтау - мӕлӕт. Уӕрӕсей Паддзах-Императори рази службӕ кӕнун, уой гъӕуай кӕнун - уомӕй устурдӕр кадӕ н'адтӕй ӕфсӕдтон лӕгӕн уӕди рӕстӕг, уӕдта уӕхӕн службӕмӕ агурдтонцӕ ӕнӕгъӕнӕ Уӕрӕсей хуӕздӕр афицертӕ ӕма инӕларти.
Конвойи службӕ берӕ зиндӕр адтӕй ӕнӕуой ӕфсади службӕй.
Ами айдагъ бӕгъатӕр ӕма нифсгун ун нӕ гъудӕй, гъудӕй ма ахургонддзинадӕ, устур культурӕ, бӕрзонд моралон менеугутӕ. Ӕма еци ӕгас хуарздзинӕдтӕй хайгин адтӕй Александр. Ӕ дӕнцӕнӕн хӕссуйнаг ӕгъдау ӕма служби туххӕн ин цубур растӕгмӕ лӕвӕрд ӕрцудӕй дӕлесаули чин, уӕдта райста берӕ хуӕрзеугутӕ: Уаз Станислави 3-аг къӕпхӕни орден, Уаз Анни 3-аг къӕпхӕни орден, бухайраг ордентӕ «Сугъзӕринӕ стъалу» ӕма «Æвзестӕ стъалу», Французаг орден «Сау стъалу», персайнаг орден «Домбай ӕма Хор».
1909-аг анзи Тускъай-фуртӕн лӕвӕрд ӕрцудӕй есаули чин ӕма иссӕй 4-аг Теркаг сотни командир. Уомӕй дууӕ анзи фӕстӕдӕр райста болкъони чин. Фиццаг дуйнеон тугъд ку райдӕдта, уӕд ӕвӕрд ӕрцудӕй Волги 3-аг хъазахъаг полки командирӕй. Тугъди рӕстӕг Александр райста берӕ кадгин хуӕрзеугутӕ. Фал 1916-аг анзи 30 сентябри бӕгъатирӕй фӕммардӕй.
Тускъати Данели фурт Александр адтӕй номдзуд дирижер Дударти Вероники мадинсувӕр.
Дигорон хъазахъӕгтӕ устур нимади адтӕнцӕ Уӕрӕсей ӕфсади разамонгути, уӕдта ӕгас хъазахъӕгти цӕсти. Уомӕ гӕсгӕ дессаг нӕй, Медбӕсти тугъди уӕззау бонти Терки хъазахъаг ӕфсади штаби хецау дзӕрӕстейаг Хутъиати Геуӕрги ке адтӕй, е.
Евгъуд ӕноси 50-аг ӕнзти эмиграций Теркаг хъазахъаг ӕфсади Ӕфсӕддон Атаман адтӕй инӕлар-майор Агойти Константин - е дӕр дзӕрӕстейаг.
Дигорон хъазахъӕгтӕ куд «хецӕн кастӕ» Медбӕсти тугъди фӕсте бабунӕнцӕ. Ӕ нӕргӕ кадӕ кӕддӕр ӕгас Уӕрӕсебӕл кӕмӕн игъустӕй, еци хъаурӕгин муггӕгтӕй беретӕн сӕ кой, сӕ гъӕр дӕр фесавдӕй. Дигорон хъазахъӕгтӕй ма ка байзадӕй, уонай дӕр беретӕбӕл ӕруадӕй мӕлӕтдзаг цӕф евгъуд ӕноси 30-аг ӕнзти - репрессити рӕстӕг.
Дигорон феномени (ӕнахур дессаг) хузӕн ӕгас Уӕрӕсей Империй хъазахъӕгти ӕфсӕдти ӕхсӕн некӕд ӕма некӕми адтӕй.
Дзӕрӕсте ӕма Мӕсуггъæуæй берӕ цитгин адӕм рацудӕй: поэт ӕма тугъдон Гурджибети Блашка, поэт Гулути Андрей, дууӕ адмирали - Гокъинати Виктор ӕма Цӕллагти Пантеллей, Иристони фиццаг силгоймаг дохтур Тургити Кошерхан, фиццаг силгоймаг-парашютисткӕ Тинати Тамарӕ ӕма берӕ ӕндӕр кадгин адӕймӕгтӕ. Еудзурдӕй, дигорон хъазахъӕгтӕ устур ӕвӕрӕн бахастонцӕ Иристони истори ӕма культурӕмӕ.
Фæндуй ма мæ зæгъун ей гъуддагу туххæн. Цал хатти исбæрæг æй еци факт: этнографион хузи хъазахъаг адæм нæййес, хъазахъаг адæм ес психологион хузи.
См.: Ирæф №3, 2004 анз.
